Процес

Процес

НАЈНОВИЈЕ:

Дана 11.10.2017. вансудско веће Вишег суда у Подгорици донело је решење којим се Бранки Милић укида притвор, након 12 месеци.

Ову вест смо примили од младе новинарке из Подгорице након чега смо се супруг и ја одмах упутили у Спуж.

Мама је пуштена са 25 килограм мање али за толико је веће њено срце јер је јуначки издржала раздвојеност од породице и пријатеља, хладноћу и глад сачувавши своју савест и част.

Сва захвалност наше породице упућена је Протојереју ставрофору проф. др Велибору Џомићу, адвокату Југославу Крповићу и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, сестринству манастира Дуга, адвокату Мироју Јовановићу, редакцији ИН4С, редакцији Дан-а, редакцији Вијести, београдској редакцији Вечерњих новости и свим људима који су нам пружили топлину свог срца, своју подршку, разумевање и саосећање.

Без свих њих ми не бисмо успеле да се ишупамо из канџи овог мрака који се по ко зна који пут навлачи над светом.

Захвална сам Богу на искушењу кроз које смо прошле јер сам тек сада осетила снагу православља. Поносна сам на своје поркло и на своју мајку! Дала ми је још једну лекцију како се постаје и остаје човек.

Бранка мора бити у Подгорици и присуствовати рочиштима до окончања поступка. У притвору је још увек троје људи који су били са њом приликом хапшења.

Чека нас још увек дуга борба али ћемо је издржати. Породица мора остати јака и цела јер је то оно за шта ја живим. То је једино што има вредност у кратком људском веку.

Такође, нећу одустати од укључивања невладиних и других организација који су статутарно опредељени да штите, промовишу и поступају у циљу обезбеђења људских права и слобода. Овај случај учинио је очигледним крхкост ових цивилизацијских тековина.

                   „>http://

РАНИЈЕ ОБЈАВЉЕНО

Дана 10.10.2017. године у Вишем суду у Подгорици нисам добила пријем код судије Сузане Мугоше али јесам код Председника суда који ме је информисао да о поновљеном захтеву за пуштање из притвора моје мајке овај пут одлучује вансудско веће. Такође ме је информисао да њено здравствено стање не може бити основ за укидање притвора на шта сам одговорила да ни не очекујем да се ослободи на основу тога већ на основу свих чињеница које сам већ побројала на овој страници, нешто ниже.

У свом извештају о притвосрским условима моје мајке, који је доставио судији Сузани Мугоши, Председник Вишег суда констатовао је да се Бранка Милић налази у самици по свом избору. У истом извештају је прећутао да наведе да је моја мајка пре него је пребачена у самицу, како наводи: „по свом захтеву“, била у соби са особама уживаоцима никотина што је за њу, са дијагнозом ангине пекторис, равно гушењу. Ово говорим и из личног искуства јер сам тај део имунитета наследила од ње. Такође је у извештају навео да ће мојој мајци бити омогућена електронска средства за потребе прегледања доказног материјала а опет није навео да јој нисам могла доставити ни индиго папир када јој је то било потребно за састављање поднесака за потребе своје одбране. Није навео ни то да Бранка Милић није добила ни један оверен пример својих поднесака које је упућивала правосудним органима Црне Горе и Републике Србије.

*

У понедељак, 09.10.2017. године, уз подршку и помоћ пријатеља, сазвала сам конференцију за јавност у Медија центру у Београду са циљем да грађане Србије информишем о тортури која се спроводи над њиховим сународницима у Црној Гори. Пре свега сам хтела да говорим у име и за рачун своје мајке чији глас није доспео до Србије за 12 месеци њеног тамничења у Спушком затвору.

Садржај конференције:

“                >http://

Суштинска информација је била у томе да је на дан конференције моја мајка била једанаести дан у штрајку глађу, у притвору у просторији 1 са 5м уз егзистирање следећих чињеница:

  1. Да је Уставни суд Црне Горе у мају 2017. године донео решење којим притвор моје мајке оцењује супротним Уставу и Европској конвенцији о људским правима;
  2. Да је Главни специјални државни тужилац Црне Горе уважио предлог мајчиног браниоца да се она пусти на слободу уз обезбеђење гаранција да ће бити доступна суду и да ће редовно долазити на рочишта;
  3. Да је мајчин адвокат Југослав Крповић, уз помоћ и благослов Српске православне цркве  обезбедио гаранције и пребивалиште моје мајке на територији Подгорице
  4. Да су лица која су се изјаснила кривим по оптужбама које им је Тужилаштво ставило на терет у овом  случају осуђени на по 5 месеци затворе, дакле 7 месеци краће од моје мајке која је одбијала да подлегне притисцима и изјасни се кривом.

Овакво чињенично стање јасно је указивало о каквој се врсти присиле и политичке принуде ради у случају Бранке Милић. Примењена тактика Вишег суда у Подгорици, као компоненте власти, препознаје се у најбескрупулознијим и најбруталнијим историјским примерима тоталитарних режима. Овакво поступање институција које уживају сво поверење народа јер треба да гарантују и бране права и слободе човека опасније су од било каквих напада које једна држава може умислити или доживети „споља“ – судство у функцији власти а не закона и права систематски руши стубове на којима почива једно друштво и ствара спиралу сукоба и освета.

Након конференције, супруг и ја смо кренули за Подгорицу са циљем да остваримо пријем код председавајуће судије у предмету моје мајке како бих у директном разговору покушала да схватим шта је још потребно обезбедити да би превагнула правда.

*

Дана 05.10.2017. веће судија Вишег суда у Подгорици поново је одузело мојој мајци, Бранки Милић, основно људско право а то је право на живот јер је упознато са чињеницом да моја мајка одбија да једе сада већ седми дан због немогућности да оствари своја законска права у поступку који се против ње води већ годину дана у Црној Гори – пре свега право на правично суђење и на лечење.

На данашњем рочишту мајчин бранилац је поновио три предлога суду:

  1. Да се мама пусти на лечење у КЦ Војводина, ако не може то
  2. Да се мама пусти на лечење у КЦ Подгорица, ако не може ни то
  3. Да се мами омогући боравак на територији Подгорице уз примену мера надзора и даље учествовање у поступку до његовог окончања.

Главни специјални тужилац је подржао ове предлоге браниоца из разлога што цени да након изношења мајчине одбране више не постоје притворски основи (видео ће бити ускоро публикован).

Суд је одбио сва три предлога и рекао да у затвору постоји све што је мами потребно за лечење тј. да даљи исход њеног медицинског збрињавања зависи искључиво од затворског медицинског особља.

Данас, 05.10.2017. сам поново покушала да ступим у контакт са Министром спољних послова са овим у вези али ми се у Министарству јавио човек који је упорно одбијао да ми се представи именом и презименом и рекао ми да станем у ред, јер има пуно грађана који се обраћају, иако сам га обавестила да је повод за обраћање нечији живот. На моје питање о његовом имену и презимену, упорно је понављао да је он службеник Министарства. То је дакле особа без имена и презимена а и без морала и професионалне етике.

Наша борба за правду се наставља јер свет у ком нема правде није свет у коме вреди живети.

*

Бранка Милић васпитана је у духу поштовања ауторитета и повиновања закону. Све што је у животу предузимала, предузимала је путем надлежних државних инстуција, позивајући се на слово закона и позитивних правних потписа.

На седници већа одржаној 31. маја 2017. године  Уставни суд Црне Горе усвојио је уставну жалбу Бранке Милић:

„ Утврђује се да је решењем Врховног суда Црне Горе Кр-С бр. 1/17 од 13.01.2017. године подноситељки уставне жалбе повређено право из члана 29. ст.  1 и 2 члана 30, став 1 Устава Црне Горе и члана 5, став 1. тачка ц. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Дакле, Врховни суд није дао било какве аргументе у образложењу оспореног решења из којих би „објективан посматрач“ могао закључити да је подноситељка могла извршити наведено кривично дело а према члану 5. Став 1 ц. Европске конвенције био је дужан дати такве аргументе. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да Врховни суд није истински и уверљиво верификовао све чињенице и информације на којима је засновао свој закључак да постоји основана сумља да је подноситељка извршила кривично дело које јој се ставља на терет.

Уставни суд сматра да овакво образложење оспореног решења не задовољава минималне стандарде члана 5, став 1. Тачка ц Европске конвенције у односу на овај услов без чијег се постојања притвор не може сматрати основаним.“

Како ни поред овог решења Уставног суда адвокату Југославу Крповићу није усвојен више пута поновљен захтев да се његовој брањници Бранки Милић омогући одбрана са слободе, као већини оптужених, од стране већа судија у овом поступку, мама је у петак 29.09.2017. кренула у штрајк глађу о чему је обавестила јавност у последњем дану своје одбране.

ОДБРАНА

Бранка Милић 17.10.2017. пуни 63 године, болује од ангине пекторс и у притвору у ком се налази већ годину дана, у 6м2 и под константним неонским осветљењем, нема услова за дермоскопско праћење младежа чију је операцију у новембру прошле године пропустила.

Са овим у вези више пута смо се обраћали дипломатском представништву Републике Србије у Црној Гори у циљу заштите наших Уставних и законских права у Црној Гори али никакву заштиту са њихове стране нисмо добили.

ОБРАЋАЊЕ БРАНКЕ МИЛИЋ АМБАСАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

http://www.in4s.net/ekskluzivno-pismo-iz-zatvora-heroine-branke-milic-ambasada-srbije-igra-kako-milo-svira/

Оставите одговор